Naučno otkriće decenije

Danas posle 16 časova, jedan vek nakon što je Albert Ajnštajn objasnio svoju Opštu teoriju relativiteta, naučnici su zvanično objavili da su otkrili gravitacione talase, koji nastaju prilikom sudara crnih rupa.

Foto: NASA/ESA / PromoGravitacioni talasi - vibracije u prostor-vremenu - ključni su efekat Ajnštajnove Opšte teorije relativiteta

Reč je o izuzetno značajnom otkriću, jednom od najvećih u poslednjih deset godina, reda veličine otkrića Higsove čestice koje je pre dve godine privuklo ogromnu pažnju.Gravitacioni talasi - vibracije u prostor-vremenu - ključni su efekat Ajnštajnove Opšte teorije relativiteta. Prema toj teoriji, sila gravitacije se najbolje može objasniti kao zakrivljenost prostor-vremena. Kada se objekti kreću, generišu gravitacijske talase u svemiru.Mašina koja sada treba da ponudi dokaz o postojanju ovih talasa, sastoji se od dva detektora u Lujzijani i Gravitacioni talasi nastaju kada dve veoma velike mase - na primer crne rupe ili neutronske zvezde - kruže jedna oko druge na maloj udaljenosti. Jedan deo njihove energije u obliku talasa oslobađa se u univerzumu, kroz koji jure brzinom svetlosti i deformišu prostor-vreme. Te deformacije su ekstremno male i nevidljive za čoveka.Intenzivni laserski zraci detektora LIGO projektuju se duž cevi dugih 4 kilometara, iz kojih je izvučen vazduh.Analizom svetlosti koja se odbija o ogledala na oba kraja, moguće je detektovati i najmanje promene u udaljenosti između ogledala. Kada prođe gravitacioni talas, udaljenost između ogledala se ili povećava ili smanjuje, kako se svemir širi i skuplja.Gravitaciju osećamo samo zato što smo na ZemljiZašto je bilo potrebno toliko mnogo vremena da se gravitacioni talasi detektuju? Zato što je efekat veoma slab i što su za to neophodni veliki i skupi instrumenti. Zbog čega je toliko slab? Zato što je sila gravitacije veoma slaba. Mi osećamo njenu privlačnost samo zato što smo na planeti Zemlji.Privlačna sila između predmeta iz svakodnevne upotrebe je izuzetno slaba. Čak i planete koje kruže oko zvezda, ili parovi zvezda koje kruže jedna oko druge ne emituju je u nivou koji se može detektovati.

Astronomi su saglasni da ono što bi LIGO aparati mogli da detektuju mora da ima mnogo snažniju gravitaciju od običnih zvezda i planeta, na primer, crne rupe.
Godinama ništa nije detektovano, ali pre nekoliko meseci LIGO sistem je usavršen i sada je, navodno, dokazao da je dovoljno osetljiv da detektuje pulseve gravitacijskih talasa.

Read More

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA Guglov pretraživač postaje još "pametniji"

Razvoj Guglovog pretraživača uskoro preuzima Džon Đanandrea koji se do sada nalazio na čelu divizije zadužene za razvoj veštačke inteligencije.

Foto: Reuters

“Pretraživanje je promenilo ljudske živote i više od milijardu ljudi zavisi od nas”, napisao je na Gugleovoj društvenoj mreži šef odeljenja za pretraživanje Amit Singal, najavivši skorašnji odlazak u penziju.

Kompanija je već objavila ime njegovog naslednika i novog šefa jedne od najvažnijih Gugleovih divizija, a tehnološki analitičari veruju da će ovo imenovanje odrediti budući smer najpopularnijeg pretraživača na svetu.

U pitanju je Džon Đanandrea koji trenutno u Gugleu vodi tim koji razvija veštačku inteligenciju, a prema navodima Cneta, ovo je jasan znak da će Gugleov pretražvač u budućnosti postati još ‘pametniji'.

Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, Gugle može da prepozna govor i rukopis, spreči onlajn prevare i odgovara na mejlove, a koliko je ova tehnologija napredovala najbolje može da se vidi na primeru automobila bez vozača koji su tokom nekoliko proteklih godina prešli na stotine kilometara po Americi.

Takođe, veliki napredak na ovom polju zabeležen je nedavno kada je Gugleov program AlphaGo pobedio evropskog prvaka u gou (misaonoj igri za koju kažu da je najkompleksnija igra na svetu), a zahvaljujući većoj primeni veštačke inteligencije Gugle više ne bi bio ograničen samo na pretraživanje pojmova i fotografija, već bi mogao da postane virtuelni asistent koji bi mogao da predviđa sve što je korisnicima potrebno u određenim situacijama.

Da bi u tome uspeo, pred Đanandreom se nalazi veliki posao – on je u nedavnom intervjuu za Fortune izjavio da su 'računari danas prilično glupi', a uporedio ih je s četvorogodišnjim detetom.

U objavi na Gugleu+ Singal je već najavio da će najpopularniji pretraživač na svetu svakim danom biti sve bolji, a biće zanimljivo pratiti kakve će promene i novitete doneti Gugleov novi šef pretraživanja.

Read More

VODIČ Kako preživeti GLOBALNU KATASTROFU

Juna 2013. dvoje američkih naučnika organizovali su jedinstvenu ratnu igru. U okviru projekta pod nazivom “Operacija mračna zima”, Tara O’Tul i Tomas Inglsbi iz Centra za strategije civilne biološke zaštite “Džons Hopkins”, koji sarađuju sa nizom organizacija, kao što je Institut za unutrašnju bezbednost ANSER, simulirali su posledice biološkog napada na Sjedinjene Države.

Foto: National Science Foundation, Zina Deretsky / Wikipedia

Ustanovili su da je država slabo pripremljena za tako nešto. U roku od dve nedelje, suočila bi se sa ogromnim civilnim gubicima, slomom glavnih institucija i masovnim građanskim nemirima. Snabdevanje hranom i električnom energijom i saobraćajna infrastruktura doživeli bi kolaps. Ukratko, Amerika bi se našla u “srednjem veku”, a isto bi bilo i svuda u svetu. U današnje vreme suočeni smo sa mogućnošću najrazličitijih katastrofa. Tu je opasnost od prirodnih i ekoloških katastrofa, nuklearnog oružja, terorizma, eksperimentalnih tehnoloških katastrofa. Na konferenciji stručnjaka održanoj na Univerzitetu Oksford 2008. izneta je procena da izgledi da se globalna katastrofa dogodi pre 2100. godine iznose 19 odsto, pri čemu su u vrhu liste pretnji superinteligentna veštačka inteligencija i molekularno nanotehnološko oružje.

Foto: Trocaire / Wikipedia

Imajući sve ovo u vidu, “Gardijan” je razgovarao sa akademikom i autorom Nafezom Ahmedom, koji je proučavao globalne krize i masovno nasilje. Šta da radimo u slučaju društvenog kolapsa?

1. Ne zatvarajte se sami u kući sa zalihama konzerviranog pasulja

Survivalisti su skloni da veruju da će moći da prežive ako se dobro pripreme, obezbede zalihe i sklone se od svih. “Verovatno nećete preživeti na taj način”, smatra Ahmed. “Moraćete da sarađujete s drugima. U prvom trenutku to možda neće biti toliko očigledno, jer ćete druge doživljavati kao moguću pretnju, ali u trenutku kada se izdvojite, verovatno ćete izgubiti bitku. Što se više ljudi udruži, to su veći izgledi za obnovu društva. Zbog toga bih podelio taj pasulj.”

2. Preselite se u provinciju, ali ne u najveću zabit

Lepo je živeti u gradu kada sve funkcioniše, ali, kao što pokazuje serija “Živi mrtvaci”, to može biti pogubno kada nema reda, struje i infrastrukture. “Ako biste ostali u gradu, bili biste u većoj opasnosti, u to nema sumnje”, kaže Ahmed.“U načelu, naučni modeli predviđanja pokazuju da su gradovi ekstremno ugroženi, zbog toga što ima mnoštvo lanaca snabdevanja koji međusobno zavise jedni od drugih i mnogo ljudi oko vas koji takođe zavise od tih lanaca. Nastupiće borba za te retke resurse, što će izazvati nasilje.”Međutim, drugi ekstrem, tj. totalna izloacija, takođe nije najpametnija ideja, iz gore navedenih razloga. Potrebna vam je grupa ljudi koji znaju da rade različite stvari i međusobno sarađuju kako bi izgradili nove lance snabdevanja. Varošica bi bila idealno rešenje. “U najbolejm slučaju, želeli biste da živite negde u Kentu”, kaže Ahmed.

3. Neophodno je da su vam na raspolaganju tekuća voda i poljoprivredno zemljište

U slučaju velike svetske katastrofe, za samo nekoliko dana doći će do blokade puteva, a samoposluge će biti opljačkane, pa ćete sami morati da stvarate resurse.“Ako izbije pandemija, važno je da ste na mestu gde imate pristup tekućoj vodi i/ili drugim izvorima energije”, objašnjava Ahmed. “Takođe će biti potrebno da sami proizvodite hranu. I ovoga puta, bolje je da to radite s grupom ljudi na velikoj površini i podelite posao. Ovo neće tako dobro funkcionisati u urbanom okruženju.”

4. Uspostavite kanale za komunikaciju

“Ako formirate stabilnu zajednicu možda nećete morati da komunicirate sa ostatkom sveta”, kaže Ahmed. “Međutim, možda će biti važno da znate šta se događa. Problem je u tome što ne znate u kakvom će stanju biti kanali za komunikaciju i kako će funkcionisati ako se desi katastrofa.”Osnovna metoda za dobijanje informacija biće radio-prijemnik na vetar ili solarnu energiju. Međutim, da biste stvarno komunicirali sa spoljnim svetom ili s članovima vlastite zajednice, možda ćete morati da koristite voki-toki ili ručnu radio-stanicu, s obzirom da ćete u slučaju velike globalne katastrofe moći da komunicirate samo uređajima iz 1970-tih godina. Za sve to će vam biti potrebna struja, pa ćete možda biti u nevolji. Međutim, danas postoje generatori na solarnu energiju i vodonik, kao i toalet sa nano membranom, koji istovremeno rešava problem energije i prečišćavanja.A šta je sa internetom? Postoje izgledi da će mnoge od više desetina hiljada različitih mreža (ili autonomnih sistema) i centara za podatke na kojima se zasniva internet preživeti kolaps civilizacije ukoliko budu imali pristup lokalnom izvoru energije. Međutim, mreže koje nude sadržaje i provajderi prenosa podataka, velike kompanije kao što su BT, Sky, Virgin, NTT i Cogent, biće podložni kolapsu, jer su slabi izgledi da će ljudi ići na posao ako gradom divljaju pljačkaške bande. Prema tome, iako je mreža osmišljena kao decentralizovani sistem, može lako da se desi da će sigurno opstati samo u okviru vojnih struktura, a takav internet nije dostupan iz lokalnog kafića.Najbolje bi bilo da formirate kompjutersku mrežu u okviru svoje zajednice, a najsmislenije rešenje bila bi Wi-Fi tehnologija, jer se do ovih komponenata lako dolazi.

5. Ne verujte slepo vladi i policiji

Sve velike vlade imaju planove u slučaju krize kako bi obezbedile opstanak posle globalne katastrofe. Problem je, međutim, u tome što se te pripreme drže u strogoj tajnosti i što ćemo saznati u čemu se sastoje tek kada se katastrofa desi. Međutim, možemo biti prilično sigurni u to da one obuhvataju suspenziju ustavne vlade i uspostavljanje prekog suda.

“Na osnovu kontinuiteta vladinih planova u SAD i Zapadnoj Evropi, nema sumnje da ćemo imati vidljivo prisustvo sile na ulicama koja će presuđivati i zavoditi red”, kaže Ahmed. “Šta god da se desi, postojaće pojačana potreba za uspostavljanjem i održavanjem reda. Ali nameće se i jedno pomalo paranoično pitanje: šta ako su planeri zaključili da su civili na neki način smetnja? Šta ako osoblje koje treba da garantuje bezbednost nije na našoj strani?“Nikada ne verujte vojsci 100 dosto, naročito ako su na vašoj teritoriji”, kaže Ahmed.Umesto toga, ljudi bi trebalo da koriste sopstvene komunikacijske mreže da bi dobili javnu podršku i postavljali pitanja.“U trenutku kada se nađemo u državi u kojoj su policija i vojska dobile svu vlast, i kada se suspenduju svi politički procesi, postoje opravdani razlozi za sumnju. Stanovništvo mora da pita kada će se takva situacija završiti? Kada će privremena suspenzija ustava biti ukinuta?”

6. Možda ćete neko vreme zavisiti sami od sebe

Pošto imate sopstveno poljoprivredno zemljište, generatore na solarni pogon i komunikacijsku mrežu, postavlja se pitanje: koliko vremena će proći pre nego što ponovo izgradite savremeno industrijsko društvo?“Prema scenariju globalne pandemije, proći će dosta vremena pre nego što se ponovo budete sigurni. “Ako dođe do pandemije gripa, na primer, biće potrebno nekoliko godina pre nego što društvo uspostavi neku vrstu kontrole. Da biste bili potpuno sigurni, mislim da ćete morati da sačekate deset godina”, kaže Ahmed.

Read More

Ljudi koji posjećuju muzeje sretniji su i manje usamljeni

Niz različitih studija i istraživanja pokazali su da ljudi koji redovno posjećuju muzeje, uz uživanje u umjetnosti i nova saznanja, ondje dobivaju i puno više - sretniji su i manje usamljeni od ostalih.

Prema studiji norveškog Univerziteta za nauku i tehnologiju, uživanje u kulturi i umjetnosti može smanjiti rizik od tjeskobe i depresije. Isti rad otkrio je i da muškarci imaju više koristi od odlaska u muzeje nego žene.

Rad Jana Packera iz kalifornijske Akademije nauka pokazao je da muzeji smanjuju i stres, jer osiguravaju okruženje u kojemu se ljudi mogu opustiti i prepustiti. Ispitanici su isticali i važnost osjećaj 'obnavljanja' koje imaju nakon posjeta muzeju. Saznanja iz tog rada pomažu muzejskim stručnjacima da bolje razumiju potrebe i očekivanja svojih posjetitelja.

Istraživanje londonske School of Economics došlo je do zaključka kako muzeji imaju jednak učinak na osobno blagostanje kao i povišica. Kada bi se odlazak muzejima vrednovao u dolarima, ekvivalent tom 'dobrom osjećaju' bio bi godišnja povišica od 5,3 tisuće dolara.

Isti rad upućuje i na to da muzeji imaju jednak učinak kao što je sudjelovanje u sportskim aktivnostima. Otkriva i da je ljudima najveća prepreka posjetu muzejima što ih roditelji ondje nisu vodili kada su bili djeca, a mnogima je problem i nedostatak vremena.

Znanstvenici s University Collegea u Londonu utvrdili su da muzeji imaju osobito pozitivan efekt među tradicionalno marginaliziranim, izoliranim pojedincima, poput starijih građana i nezaposlenih. Naime, muzeji su često središta okupljanja u jednoj zajednici, uz pomoć jeftinih tečajeva, umjetničkih priredbi i drugih oblika umjetničke edukacije.

Muzeji su dobri i za gospodarstvo, među ostalim, i zato što potpora posjetitelja lokalnim muzejima privlači turiste. Prema podacima Američkog saveza muzeja, muzeji svake godine doprinesu gospodarstvu s 21 milijardom dolara, od čega dobar dio odlazi malim obrtima smještenima u njihovoj blizini.

Posjetitelji povijesnih lokacija i kulturnih atrakcija, uključivši muzeje, ostaju 53 posto vremena duže i potroše 36 posto više novaca od ostalih turista", procjenjuje se.

Pozitivne strane obilaska muzeja, kao institucija koje imaju snažnu ulogu u današnjem društvu, objavljene su na internet stranici Freelancers Uniona. Ta se udruga bavi rastućim sektorom 'slobodnjaka' (kojih je u SAD-u oko 53 miljuna), a koji, kako navode, imaju tu prednost da u vrijeme najmanjih gužvi uživaju u muzejima.

Read More

Solarijum izaziva rak

Ukoliko se spremate na more, pa biste u solarijum da malo pripremite kožu za sunce ili "nabacite" ten pre nego krenete na letovanje, razmislite još jednom. Prema rečima američkih stručnjaka sa univerziteta u Minesoti, redovni odlasci u solarijum povezani su s trostruko većim rizikom za razvoj melanoma, najsmrtonosnijeg oblika raka kože.

I povremen odlazak u solarijum je štetan

Ali to nije sve…

Različit spektar, različita oštećenja

Talasne dužine UVA i UVB spektra zračenja u solarijumu su različite od onih u sunčevom spektru, pa nas tako solarijum vrlo malo priprema za sunce. Ten koji se dobije ravan je zaštitnom faktoru tri! Dakle, ništa od zaštite.

S godinama je sve gore

Oštećenja kože nakupljaju se godinama, pa je rizik za melanom usko povezan s ukupnom izloženošću ultraljubičastim zracima tokom života. A, s obzirom na to da je UV zračenje u solarijumu i do tri puta jače od najjačeg podnevnog sunca, oštećenja su brža i snažnija.

- Ten koji se dobija izlaganjem kože zračenju u solarijumu neće zaštiti kožu. Boja koju tamo steknete je odbrambeno nakupljanje pigmenta kao reakciju na oštećenje kože usled intenzivnog UV zračenja - objašnjava Svetlana Đurišić, dermatolog iz ordinacije Dermatim.

Doktorka Đurišić dodaje da svako dobijanje tena, bez obzira da li smo pocrveneli ili ne, jeste nova doza UV zračenja koja se sabira tokom godina. A, posledice su brojne:

- Prerano starenje kože
- Gubljenje elastičnosti- Smanjivanje kolagenih vlakana
- Pojava fleka i mitisera
- Veća učestalost basocelularnog i planocelularnog karcinoma
- Veća učestalost pojave melanoma
- Ukoliko se ne koriste zaštitne naočare u solarijumu moguć je razvoj katarakte

I povremeno je loše

Da li idete često ili povremeno svejedno je. I jedno i drugo je loše. Nalazi stručnjaka sugerišu da osobe koje povremeno odlaze u solarijum imaju prosečno 75 odsto veći rizik od dobijanja melanoma nego osobe istih godina koje nikad nisu koristile solarijum.

U nekim zemljama zabranjeno je korišćenje solarijuma za osobe mlađe od 18 godina, zbog svesnosti rizika kojem se osoba izlaže.

Drugi najčešći oblik raka

Melanom je drugi najčešći oblik raka u kod ljudi između 15 i 29 godina, piše časopis „Cancer Epidemiology, Biomarkers and Prevention“.

Zbog ovoga je u mnogim zemljama je već zabranjena upotreba solarijuma osobama mlađima od 18 godina.

Read More

EKSKLUZIVNO: Iz Visokog sudskog i tužilačkog savjeta prebacivani milioni!

BANJALUKA – Najviše elektronskih naloga za plaćanje kompanijama koje je osnovao direktor Balkan Investment Banke Edvinas Navickas izvršene su sa dvije IP adrese koje pripadaju Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH! Riječ je o milionskim iznosima koji su po Navickasovom nalogu sa ovih IP adresa prebacivane povezanim pravnim licima. Ovo se, između ostalog, navodi u zapisniku Republičkog deviznog inspektorata o kontroli BIB-a koji je u posjedu poslovnog portala CAPITAL.ba.

FOTO: capital.ba

Sa računara VSTS je 2012. godine sa više od 600 elektronskih naloga koji su imali potpis direktora Navickasa prebačeni su milioni maraka fiktivnim firmama koje su služile za izvlačenje novca iz Balkan Investment banke.

Osnivanje „Kvaska“, „Kapitalnih projekata“, „Inegre“ i „Balkanike“ organizovao je sam Edvinas Navickas! Direktori ovih društava nisu ništa radili, tako da nisu ni dolazili na posao. Oni bi s vremena na vrijeme, piše direktorica Deviznog inspektorata Zorica Cvijanović, „potpisali poneki dokument koji im je Navickas slao kurirskom službom“, piše u Izvještaju.

Nadoknada za navedene usluge iznosila je 1.000 KM. Jedini izuzetak bio je Vladimir Petrović koji je mjesečnu naknadu vraćao osobi koja ga je angažovala za ovaj posao.

„Iz izjava i e-mail prepiske koju je menadžment BIB-a vodio sa knjigovođom jasno je da je pečatima kompanija „Kvasko“, „Kapitalni projekti“, „Inegra“ i „Balkanika“, kao i PIN i TAN kodovima sa kompletnim privilegijama, neovlašteno i neograničeno raspolagao upravo Navickas. Najviše elektronskih naloga za elektronsko plaćanje sa računa ovih kompanija dolazilo je porukom sa dvije IP adrese koje pripadaju Visokom sudskom i tužilačkom savjetu“, napisala je Zorica Cvijanović.

Sa IP adrese VSTS izvršeno je čak 639 elektronskih naloga za plaćanje.

IP VSTS2„…Očigledno je da je se radi o falsifikovanim nalozima, u smislu falsifikovanja potpisa nalogodavca, kao i u smislu lažno pravnog osnova i naravno, nedokumentovani. Nalog za konverziju sredstava stiže BIB-netom poorukom s IP adrese 217.23.199.10 VSTS“, navodi se u jednom dijelu Izvještaju Deviznog inspektora u kojem se opisuje jedna od transakcija prebacivanja novca iz BIB na fiktivne firme.

„.…Navedeni krediti i premljeni avansi, uz iznos od 846,468 KM od naplaćenog objekta, pomenut u nastavku teksta, iskorišćeni su dana 28.06.2012. godine za povrat kredita Intrahold Capital u iznos od 8.214.486 KM. Elektronski nalog za navedenu isplatu stigao je sa IP adrese 217.23.199.10 VSTS. Nalogodavac navedenog posla je direktor Banke...“, navodi se u Izvještaju.

Cvijanović: Četiri sokola uništila banku

Kompanija „Balkanika“ osnovana je 7. novembra 2003. godine. Njen osnivač je bila u javnosti poznata firma „Balkal“ Banjaluka preko koje su „oprane“ stotine miliona KM tako što su Litvanci vršili kompletan izvoz finalnih proizvoda iz Fabrike glinice „Birač“. Kćerka firma „Balkanika“ je osnovana sa kapitalom od 50.000 KM. cetiri sokola

Vlasnik „Balkanike“ 3. maja 2006. godine postaje kompanija „Corp system“ sa Britanskih Djevičanskih ostrva, a dvije godine kasnije novi vlasnik je „Montrade“ iz Vilmingtona. Promjena vlasnika je izvršena jer je „Balkal“ otišao u stečaj i to zbog neplaćenih milionskih poreskih obaveza. Dug za neplaćene poreze bio je veći od 11 miliona KM.

„Balkanika“ nije poslovala od 2005. do 2008. godine. Ukupni promet u 2007. godini iznosio je 2.000 KM. Akumulirani gubitak bio je 65.000 KM, dok su neizmirene obaveze po kreditu iznosile 100.000 KM. Iako „Balkanika“ ima katastrofalno loše finansijske pokazatelje, Banka joj odobrava kredit od 7,6 miliona KM. U ček-listi BIB-a zahtjev za kredit vodi se kao nepotpun. Kreditna prezentacija nije potpisana i nije na obrascu, utvrdila je devizna inspekcija.

„Balkanika“ kreditom BIB-a kupuje 51.458.064 akcija „Birača“ po cijeni 0,31 KM. Balkan Banka je kredit „Balkanici“ uplatila tek naredni dan, kada su akcije „Birača“ bile jeftinije za 10 pfeniga.

Ukupna vrijednost kupljenih akcija iznosila je 15.951.994 KM, a ukupna obaveza „Balkanike“ po navedenoj kupovini iznosila je 16 miliona KM. Ostatak sredstava od 8,4 miliona KM „Balkanika“ je obezbijedila pozajmicom koju im je odobrila firma „Inprexum“ iz SAD. Ovaj nerezident je registrovan na poštanskom boksu i zapravo je prikriveno povezano lice BIB-a, utvrdili su inspektori.

„Zajedničko ulaganje im je bilo neophodno jer je Zakonom o bankama RS dozvoljena maksimalna kreditna izloženost prema jednom klijentu 40 odsto kapitala banke. U tom trenutku to je 18,9 miliona KM, što znači da je BIB „Balkaniki“ odobrila maksimalan iznos kredita od 7,6 miliona KM. Za preostali iznos kredita uskaču poslovni „prijatelji“ registrovani po poštanskim boksovima. „Prijateljima“ će uložena sredstva biti uredno vraćena kada BIB ojača i maksimalna izloženost poraste na 15,7 miliona KM. Kad se taj iznos pomnoži sa „četiri sokola“ (Inegra, Kvasko, Kapitalni projekti i Balkanika) dobiće se iznos od 62,8 miliona KM“, zapisala je direktorica Republičkog deviznog inspektorata Zorica Cvijanović.

„Inprexum“ odobrava „Balkanici“ pozajmicu od 8,4 miliona KM i zalaže svoje akcija „Birača“ kao obezbjeđenje kredita koji je „Balkanika“ podigla kod BIB-a. „Balkanici“ u pomoć priskaču još dva nerezidenta i pozajmljuju joj dodatnih 4,78 miliona KM koji su korišteni za vraćanje kredita BIB-a. Svi krediti od nerezidenata su dobijeni „na riječ“.

„Svrha ove kupovina akcija „Birača“ preko povezanog lica „Balkanike“ jeste da se „Inprexum“ izvuče iz „Birača“, a da se gubitak i obezvređenje akcija „Birača“ prenese na deponente BIB-a. UKIO Bankas i UKIO Banko Investicone Grupe osnivaju društva u of-šor zonama i zajedno sa BIB-om ih koriste za prevare. Dojč banka 2009. godine prestaje da sarađuje sa BIB-om zbog sumnje da pere pare“, piše Cvijanović.

Prodali namještaj pa iznajmili za duplo više

Jedan od primjera kako se sve izvlačio novac iz Balkan banke predstavlja prodaja namještaja i računara koji su poslije „papreno“ iznajmljeni, pa ponovo kupljeni po znatno većoj cijeni od iste firme.

„Balkanika“ je do kraja 2009. godine nagomilala gubitak od 1,5 miliona KM. BIB zbog toga prodaje kompletan vlastiti namještaj „Balkanici“ za 806 hiljada KM. Odmah naredni dan BIB sklapa ugovor kojim isti taj namještaj iznajmljuje od „Balkanike“ za 45 hiljada KM. Godinu dana kasnije „Balkanika“ kupuje od BIB-a i računarsku opremu za 185.263 KM. Naravno, „Balkanika“ potom istu tu opremu iznajmljuje BIB-u!

Naredne godine, u septembru, „Balkanika“ opremu i namještaj prodaje BIB-u za 894.978 KM (namještaj 638.096 KM, računarska oprema 256.840 KM). Ukupna zakupnina koju je „Balkanika“ naplatila od BIB-a iznosi 904.498 KM. „Balkanika“ je, drugim riječima, na ovom poslu zaradila 676.494 KM, dok je BIB za isti iznos oštećena.

 Manipulacije sa RC „Šeher“

Nadzorni odbor BIB-a 2011. godine odobrava novi okvirni kredit „Balkanici“ od 8,5 miliona KM za kupovinu imovine. Od navedenog iznosa kredita „Balkanika“ od BIB-a kupuje rekreativni centar „Šeher“ za 4,6 miliona KM. Nikada nije došlo do konačne realizacije posla, odnosno uknjiženja „Balkanike“ kao vlasnika „Šehera“.

„Predsjednik kreditnog odbora BIB-a Mirjana Čomić obavjestila je NO BIB-a da kreditni rizičar nije dao pozitivno mišljenje za ovaj kredit. Kreditni odbor je na insistiranje NO odobrio kredit. Iz ove kreditne linije 3,3 miliona KM u dva elektronska naloga uplaćeno je na račun nerezidenta „Interhold Capitala“. Elektronske naloge potpisao je direktor BIB-a Navickas“, piše direktorica Republičkog deviznog inspektorata.

Kreditni odbor i naredne, 2012. godine odobrava novi kredit od 3,4 miliona KM za kupovinu akcija “Birača” od „Interhold Capitala“. Kao obezbjeđenje tog posla fiktivno je založena imovina BIB-a i to „Šeher“. „Balkanici“ su uplaćeni avansi od „Inegre“ (tri miliona KM) i „Kvaska“ (milion KM) za kupovinu nekretnina, a prema nalazu inspektora deviznog inspektorata nalozi za prenos sredstava su bili očigledno falsifikovani. Naloge je falsifikovala Mirjana Čomić i Edvinas Navickas koji je bio stvarni nalogodavac.

Na 55. strani zapisnika stoji i to da su Navickas, Čomić, član uprave BIB-a Žilvinias Mileius, direktor „Complain sektora“ Vitalis Sapagovas, direktor finansijske divizije BIB-a Delite Poteliunaite i članovi NO BIB-a označeni kao „družina koja je organizovano izvlačila kapital Banke na račune povezanih lica u Ukio Bankas i zbog toga uvela BIB u gubitak iznad visine osnovnog kapitala“.

„Ista lica su grubo opljačkala deponente BIB-a za 30 miliona KM u korist UBIG-a i pomenutih fiktivnih firmi, osnovanih u of-šor zonama. Kada ovome dodamo još 85.757 KM izvučenih po osnovu usluga konsaltinga „Prime“ iz Štokholm, kao i gubitak u poslovanju navedenih komitenata koji je u potpunosti kreditiran sredstvima BIB-a od 3,9 miliona KM, stižemo do ukupne štete, samo po ovom osnovu, u iznosu od 34 miliona KM“, zaključila je Zorica Cvijanović.

Read More

BiH ima softver za špijuniranje Vajbera?

Nakon što je istraga o pokušaju nabavke špijunskog softvera u Hrvatskoj prerasla u obavještajni skandal u susjednoj zemlji, ponovo su u fokusu navodi „Vikiliksa“ da BiH posjeduje savremenu opremu za kontrolu komunikacija, pomoću koje je moguće „provaliti“ čak i u aplikacije poput Vajbera, Skajpa i Votsapa!

Prema podacima koje su objavili pojedini hrvatski mediji, Obavještajno-bezbjednosna agencija Hrvatske (SOA) namjeravala je da od italijanske kompanije "Haking tim" kupi informatički sistem koji omogućuje potpuno praćenje svih komunikacija, te nadzor i ozvučenje osoba i prostorija, a takve resurse u regionu, navodno, posjeduju samo BiH i Srbija.

"U ovom trenutku hrvatske obavještajne službe nisu u mogućnosti da nadziru komunikaciju putem Vajbera, Votsapa ili Skajpa, ali mogu da dođu do željenih podataka u saradnji sa prijateljskim obavještajnim službama. Softver koji omogućuje prisluškivanje ovih platformi u okruženju posjeduju obavještajne službe Srbije i BiH", tvrde za hrvatske medije izvori iz tamošnjih bezbjednosnih struktura.

Iz Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH nisu željeli da komentarišu te navode, niti su odgovorili na naš dopis upućen direktoru Osmanu Mehmedagiću o mogućnosti da posjeduju softver italijanske kompanije "Haking tim", što ruši ovdašnje mitove o Vajberu, koji kod konspiraciji sklonih političara i biznismena u Republici Srpskoj i FBiH slovi za jedinu opciju apsolutno bezbjednu od špijuniranja.

Testna verzija

Međutim, na sajtu "Vikiliksa" objavljena je elektronska pošta između Masimilijana Lupija, predstavnika pomenute italijanske kompanije, i izvjesnog Darija Selimagića, predstavnika firme "Alfatek grup" sa sjedištem u Zagrebu, preko koje su prodavani špijunski softveri i oprema. U prepisci Lupi se interesovao "kakvi su utisci Granične policije BiH o testnoj verziji" koja im je data. Selimagić mu je zatim odgovorio da su "potencijalni kupci veoma zadovoljni", ali da je sporna cijena.

"Sada planiramo da sistem ponudimo OBA. Najveći problem je situacija u BiH u pogledu budžeta, ali konstantno radimo sa njima i vodimo računa o ovom potencijalnom tržištu", navodi se u jednoj od poruka u koje je Press imao uvid.

Stroge procedure

Stručnjak za bezbjednost, profesor Dragomir Keserović, za Press je objasnio da nije siguran da li bh. agencije imaju ovu opremu, ali smatra da takav sistem najvjerovatnije postoji unutar BiH.

"Detalji koji se javno objavljuju, a rečeni su tajno, u zatvorenim krugovima i tokom povjerljivih razgovora, pokazuju da se sve komunikacije u BiH nadziru. Međutim, mi ne možemo reći da Bosna i Hercegovina ima taj sistem, ali možemo da kažemo da on vjerovatno postoji u BiH. Strane službe i međunarodne obavještajne snage koje su bile ovdje počele su da uvoze takvu tehniku za svoje potrebe. U početku su vršili nadzor samo fiksne, kasnije mobilne telefonije, a sada i svih mogućih drugih komunikacija. Nesumnjivo postoje tehnička sredstva u BiH kojima se to nadzire", rekao je naš sagovornik.

Keserović smatra da je u pitanju "moćan sistem" koji je preskup za budžet Republike Srpske, a vjerovatno i za BiH.

"Da bi se profesionalna tehnika legalno nabavila, procedure su izuzetno stroge. Svi koji imaju ekskluzitivitet da upravljaju obavještajno-bezbjednosnim sektorom nisu voljni da to prepuste bilo kome i bilo kada", zaključio je Keserović.

Otkriven identitet čak sedam agenata!

Hakovani mejlovi kompanije od koje je hrvatska SOA namjeravala da kupi softver za prisluškivanje otkrili su niz vrlo povjerljivih podataka, te su na "Vikiliksu" procurile informacije o funkcionisanju ove hrvatske službe, kao i imena i prezimena sedam tajnih agenata, objavio je juče "Jutarnji list". U dopisima su izneseni i osjetljivi podaci o budžetu SOA i prioritetnim projektima, a objavljeni su i podaci od vitalne važnosti za nacionalnu bezbjednost Hrvatske.

Read More